Трансфузија Еритроцита

  • Сви препарати еритроцита намењени су повећању кисеоничног капацитета крви
  • Крв давалаца рутински се тестира на присуство вируса хепатитиса (HBV, HCV), вируса СИДЕ (HIV) и сифилис
  • Препарати еритроцита не подвргавају се било ком методу стерилизације
  • Једна јединица било ког од наведених облика препарата еритроцита подиже концентрацију хемоглобина за 1 г/dL и хематокрит за 0,03 код одрасле особе просечне телесне масе од 70 кг
  • Већина препарата еритроцита има рок употребе од 28 до 35 дана у зависности од коришћеног антикоагуланса
  • Током чувања на температури +4°C, у свим облицима конзервисаних еритроцита долази до извесних промена

Препарати Еритроцита

Основни облици препарата еритроцита су:

  • цела крв
  • еритроцити
  • ресуспендовани еритроцити

Цела крв углавном се користи као изворни материјал за производњу крвних компоненти.

Цела крв и цела крв са редукованим садржајем плазме индикована је у случајевима ексангвинотрансфузије због хипербилирубинемије. Еритроцити, у сваком произведеном облику, су адекватна субституциона терапија у свим случајевима крварења и/или анемије.

Специјални облици препарата еритроцита:

  • Делеукоцитовани еритроцити
  • еритроцити осиромашени леукоцитима (уклоњено 65-90% леукоцита)
  • филтрирани еритроцити (уклоњено 99-99,99% леукоцита поступком филтрирања)

  • Индиковани су:

    • код болесника који у анамнези имају најмање три пута поновљену фебрилну, нехемолизну реакцију на примењену крв
    • код болесника на програму трансплантације коштане сржи и органа
    • и у недостатку тестираних CMV-нег еритроцита
    • у третману болесника који су у ризику од CMV инфекције (имунодефицијенција, CMV нег труднице, фетуси и новорођена деца телесне масе <1200 г)
  • Озрачени еритроцити (γ зрацима доза 25-30 Gy)
  • Индиковани су код болесника са урођеним дефицитом имунитета и болесника на програму трансплантације коштане сржи
  • Испрани еритроцити (физиолошким раствором, ради смањења садржаја плазме)
  • Индиковани су код болесника код којих се кортикостероидима и антихистаминицима не могу спречити понављане тешке, алергијске манифестације
  • Криоконзервисани еритроцити (у великим светским трансфузиолошким центрима)
  • Индиковани су за болеснике са ретким крвним групама или за сензибилисане болеснике са великим бројем еритроцитних антитела.

Ризици трансфузије еритроцита могу потицати:

  • од давалаца крви
  • због присуства познатих или непознатих проузроковача заразних болести у њиховој крви (вируса, бактерија, или паразита)
  • због могуће бактеријске контаминације крвног продукта при поступку узимања крви
  • од поступка производње
  • због могућих грешака током процедуре тестирања, чувања и обележавања јединице крвне компоненте
  • од начина примене крви
  • због могућих грешака при наручивању, или при непосредној примени крвног продукта
  • од ткивне неподударности болесника и примењене крвне компоненте.
  • због непрепознатих антитела даваоца која могу да реагују са болесниковим антигенима на крвним ћелијама или
  • због алоантитела у крви болесника која могу да реагују са антигенима на крвним ћелијама даваоца или
  • због специфичне корелације између здравственог стања болесника и садржаја примењене крвне компоненте, која може бити узрок измењене имунолошке реактивности болесника, имуномодулације (алоимунизација и/или имуносупресија)
  • од самог болесника
  • тешко компромитована срчана функција може бити узрок преоптерећења циркулације

Септикемија, услед бактеријске контаминације препарата крви и трансфузијске реакције услед примене погрешне крви су далеко чешће од појаве инфекције HIV вирусом или вирусима хепатитиса.

Индикације

  • Неоправдано је давати еритроците при концентрацији хемоглобина изнад 10 г/dL
  • Индиковано је давати еритроците када је концентрација хемоглобина испод 7 г/dL
  • Neophodno је давати еритроците ако је концентрација хемоглобина испод 5 г/dL
  • Концентрација хемоглобина између 8-10 г/dL сматра се довољном чак и за пацијенте са тешким кардиопулмоналним обољењем

Начин смањивања потребе за трансфузијом еритроцита у периоперативном третману

Пре операције

  • Узимање детаљне анамнезе (раније операције, еписоде крварења)
  • Лабораторијско испитивање: крвне слике, крвне групе и антитела, коагулације, биохемизма крви
  • Разматрање могућности за:
  • преоперативну донацију сопствене крви
  • употребу еритропоетина или других алтернативних лекова
  • привремено прекидање терапије аспирином, нестероидним антиреуматицима или антикоагулансима
  • терапију препаратима гвожђа и фолне киселине у случају сумње на дефицит гвожђа

На дан пријема у болницу

  • Провера употребе аспирина и сличних лекова
  • Понављање крвне слике, крвне групе и скрининга антитела
  • Процена волумена прихватљивог губитка крви (до вредности хематокрита од 0,22 и хемоглобина око 8 г/dL)

Током операције

  • извођење што опсежније хируршке хемостазе
  • примењивање лекова или поступака за превенцију крварења
  • Избегавање превелике хемодилуције

После операције

  • Нижи постоперативни хемоглобин (7 г/dL) и поступно дозирање јединица крви
  • Продужавање терапије кисеоником и лековима за превенцију крварења и супституцију гвожђа

Аутори

Прим. др Зорица Брајовић Вучићевић, Др Љиљана Илинчић, Др Мира Гавриловић, Прим. др Славољуб Милић, Мр сци Градимир Димитријевић, Др сци Градимир Богдановић, Проф. др Драган Радовановић, Проф. др Брана Стефановић, Доц. др Нада Поповић, Др Милан Вучићевић, Др Ирена Вулићевић, Проф. др Аранка Белић, Мр сци Нада Васиљевић, Дијана Оташевић, Славица Рајачић