Развој Катедре за трансфузиологију Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду

Настајала је постепено, кроз континуирано јачање наставне, стручне и академске улоге трансфузиологије, ослањајући се на знање, искуство и праксу Завода за трансфузију крви Војводине као своје наставне базе.

Почетак тог развоја везује се за 1990. годину, када је у оквиру предмета Интерна медицина за студенте медицине уведена практична настава из трансфузиологије. Тиме је трансфузијска медицина први пут систематски укључена у образовни процес на Медицинском факултету у Новом Саду и добила своје почетно место у формирању будућих лекара.

Додатно оснаживање наставе уследило је школске 1997/1998. године, када практичну наставу из трансфузиологије преузимају специјалисти трансфузиологије са титулом магистра медицине. Овим је наставни процес добио чвршћи стручни ауторитет, а сама област јасније препознат академски оквир. Већ тада је било очигледно да трансфузиологија прераста границе помоћног наставног садржаја и постаје дисциплина са сопственом стручном тежином.

Наредна важна етапа уследила је 2002. године, када трансфузиологија у оквиру предмета Интерна медицина постаје елективни предмет са одређеним фондом часова теоријске наставе, док практична настава добија већи фонд часова. Тиме је студентима омогућено потпуније и садржајније упознавање са овом облашћу, уз јасно опредељење да се теоријско знање допуни непосредним увидом у праксу трансфузијске медицине.

Година 2004. означила је даље учвршћивање места трансфузиологије у студијском програму. Од тада Трансфузиологија постаје елективни предмет на трећој години интегрисаних академских студија медицине, док студенти шесте године медицине похађају турнусе, односно обавезан боравак на блок настави у Заводу за трансфузију крви Војводине. На тај начин настава је додатно повезана са радом у референтној установи, што је студентима омогућило да трансфузијску медицину сагледају не само као теоријску област, већ као витални део савремене клиничке праксе.

Даљи развој наставне делатности потврђен је школске 2010/2011. године, када Трансфузиологија постаје елективни предмет и на трећој години интегрисаних академских студија медицине на енглеском језику. Тиме је отворен простор да се ова област равноправно укључи и у међународно оријентисани програм наставе, што сведочи о њеној академској зрелости и стандардизацији наставних садржаја.

Посебан замах развој добија 2014. године. Тада Трансфузиолошка пракса постаје елективни предмет на основним академским и основним струковним студијама здравствене неге. Истовремено, настава из трансфузиологије обавља се у оквиру предмета Интерна медицина на свим нивоима студија — на интегрисаним академским студијама медицине, основним академским студијама здравствене неге, основним струковним студијама здравствене неге и докторским академским студијама кроз модуле. Тиме је трансфузијска медицина добила стабилно присуство у читавој образовној вертикали Медицинског факултета у Новом Саду.

Нова развојна прекретница остварена је 2021. године. На интегрисаним академским студијама медицине, на српском и на енглеском језику, Трансфузиологија постаје обавезан предмет на петој години. На шестој години организују се и елективни предмети Имуногенетска тестирања и Имунохематолошка тестирања, док је на основним академским студијама здравствене неге присутан елективни предмет Трансфузиолошка пракса. У исто време, настава се континуирано одвија на свим нивоима студија — од интегрисаних академских студија медицине и основних академских студија здравствене неге, преко здравствених специјализација из трансфузијске медицине, до докторских академских студија кроз модуле. Овакав развој потврдио је пуну наставну, стручну и академску консолидацију области.

Круну тог процеса представља 2022. година, када долази до издвајања Катедре за трансфузиологију. У њеном саставу тада су један редовни професор, два ванредна професора, један асистент са докторатом и један асистент. Тиме Медицински факултет у Новом Саду постаје први медицински факултет у Србији који има Катедру за трансфузиологију и обавезан предмет Трансфузиологија у наставном плану. Овај корак има трајни институционални значај, јер је трансфузијској медицини по први пут обезбеђен пун и самосталан академски статус у домаћем високошколском простору.

Важан израз те академске зрелости представља и издавачка делатност Катедре. Током 2023. године објављен је уџбеник „Трансфузиологија“ за студенте Медицинског факултета у Новом Саду. Уредница уџбеника је проф. др Светлана Војводић, а аутори проф. др Светлана Војводић, проф. др Јасмина Грујић и проф. др Зорана Будаков. Промоција уџбеника одржана је 13. децембра 2023. године у Новом Саду. Објављивањем овог издања Катедра је добила сопствени савремени уџбеник, чиме је додатно учвршћена њена наставна и стручна позиција, а студентима обезбеђена релевантна литература настала из непосредног искуства и знања наставника који активно учествују у раду трансфузијске службе.

Развој Катедре тиме није заустављен, већ је додатно усмерен ка јачању наставне базе и стручне литературе, кроз превод уџбеника „Трансфузиологија“ на енглески језик, израду практикума и припрему наставних материјала за елективне предмете из имуногенетских и имунохематолошких тестирања. Такав развојни правац потврђује озбиљан и дугорочан приступ изградњи савременог наставног система у области трансфузијске медицине.

Данас Катедра за трансфузиологију Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду представља јединствено академско упориште трансфузијске медицине у Србији. Њен развојни пут — од практичне наставе у оквиру интернистичког предмета, преко елективних садржаја и ширења на више нивоа студија, до самосталне катедре са обавезним предметом и сопственим универзитетским уџбеником — сведочи о континуитету, стручном ауторитету и институционалној зрелости. У том смислу, развој Катедре за трансфузиологију није само историја једног наставног тела, већ и историја академског утемељења трансфузијске медицине у Новом Саду и Србији.