Дај крв. Дај шансу животу

Крв је једини лек који се не може произвести. Када је некоме потребна, може је добити само захваљујући другом човеку који је одлучио да је да, добровољно, одговорно и солидарно. У томе је суштина давалаштва крви: једноставан чин једног здравог човека постаје могућност лечења, опоравка и живота за некога другог.

Крв је потребна свакодневно. Потребна је повређенима у ургентним стањима, пацијентима у операционим салама, породиљама са озбиљним крварењем, онколошким и хематолошким болесницима, особама са тешким анемијама и пацијентима са поремећајима згрушавања. Савремена медицина без крви и крвних компоненти не може да функционише нормално и безбедно.

Добровољно давање крви није само хумани гест. То је део озбиљног здравственог система. Крв се не даје „за сваки случај“, нити се чува као апстрактна резерва без сврхе. Она се прикупља, тестира, обрађује и усмерава ка болесницима којима је потребна. Једна донација може помоћи већем броју људи зато што се крв раздваја на компоненте и користи циљано, према медицинској потреби.

Добровољно, неплаћено и анонимно давалаштво представља основ безбедног система крви. Такав модел истовремено штити достојанство даваоца, безбедност примаоца и стабилност целог трансфузијског система. Зато је давање крви чин личне одговорности, али и део шире друштвене солидарности.

Шта је крв?

Крв је специјализовано течно ткиво које повезује све органе и системе у организму и омогућава одржавање живота. Њена улога далеко превазилази пренос кисеоника. Крв учествује у транспорту хранљивих материја, хормона и продуката метаболизма, у одбрани организма од инфекција, у регулацији телесне температуре и у одржавању унутрашње равнотеже организма.

У физиолошком смислу, крв је покретни систем размене између свих ткива. Оно што организам уноси, ствара, троши и излучује, крв преноси, распоређује и одводи. Због тога крв није само црвена течност, већ сложен биолошки систем са вишеструким и незаменљивим функцијама.

Крв се састоји од течног дела, односно плазме, и ћелијских елемената. Приближно 55% крви чини плазма, а око 45% крвне ћелије. Плазма је жућкаста течност у којој су растворени протеини, електролити, хормони, хранљиве материје и друге супстанце значајне за животне функције. У ћелијске елементе крви спадају еритроцити, леукоцити и тромбоцити.

Крв је истовремено и једини лек који нема пуну вештачку замену. Управо зато свака донација крви има посебан значај: она представља ресурс који се не може створити онда када затреба, већ мора бити унапред обезбеђен кроз организован систем добровољног давалаштва.

Функције крви и њених делова

Основна функција крви јесте транспорт. Крв преноси кисеоник из плућа до ткива и органа, а угљен-диоксид враћа из ткива назад ка плућима. Истовремено преноси хранљиве материје из дигестивног система, хормоне из ендокриних жлезда и продукте метаболизма ка органима који их даље обрађују и излучују. Без те сталне размене организам не би могао да одржава животне функције.

Еритроцити, односно црвена крвна зрнца, имају централну улогу у овом процесу. Они садрже хемоглобин и омогућавају везивање и пренос кисеоника. Када организам нема довољно еритроцита или хемоглобина, ткива остају без адекватног снабдевања кисеоником. Зато су еритроцитни продукти међу најважнијим компонентама крви у трансфузијској медицини.

Леукоцити, односно бела крвна зрнца, представљају део одбрамбеног система организма. Они учествују у препознавању и сузбијању бактерија, вируса, гљивица и других штетних агенаса, као и у инфламаторним и алергијским процесима. Крв зато није само транспортни систем, већ и активни део имунолошке одбране.

Тромбоцити, односно крвне плочице, имају основну улогу у хемостази, односно у процесу заустављања крварења. Када дође до повреде крвног суда, тромбоцити се активирају, приањају за место оштећења и започињу стварање почетног чепа, док коагулациони систем даље учвршћује угрушак. Без тромбоцита и фактора коагулације чак и мања повреда могла би да доведе до озбиљног крварења.

Плазма је течни део крви и у њој се налазе бројни протеини, укључујући албумине, имуноглобулине и факторе коагулације. Она има и транспортну и терапијску вредност. Управо зато савремена трансфузијска медицина крв не користи као јединствену масу, већ као скуп компоненти са различитим функцијама и различитом клиничком применом.

Крвне групе и крвни продукти

Крвна група је наслеђена биолошка особина која се у нормалним условима не мења током живота. У трансфузијској медицини најважнији су ABO и Rh систем, јер управо од њихове компатибилности зависи безбедна трансфузија крви и крвних компоненти. Основне ABO крвне групе су A, B, AB и O, док Rh систем одређује присуство или одсуство RhD антигена. Особа може бити RhD позитивна или RhD негативна.

Компатибилност крвних група није формалност, већ питање безбедности. Неодговарајућа трансфузија може изазвати озбиљне трансфузионе реакције. Зато се свака јединица крви тестира, а свака примена планира уз строга правила компатибилности.

Савремена трансфузијска медицина данас користи мали проценат крви као целу крв. Стандардни приступ је раздвајање крви на компоненте, како би један давалац могао да помогне већем броју болесника и како би сваки пацијент добио управо ону компоненту која му недостаје. То је и медицински рационалније и безбедније.

Од једне донације крви најчешће се добијају еритроцитни продукти, плазма и тромбоцитни концентрат. Еритроцитни продукти се користе када је потребно надокнадити способност крви да преноси кисеоник. Плазма се користи када је потребно надокнадити факторе коагулације и друге плазматске састојке. Тромбоцитни концентрати користе се код болесника са склоности ка крварењу или смањеним бројем тромбоцита.

Плазма се чува замрзнута до једне године, еритроцитни продукти на око +4°C до 42 дана, а тромбоцитни концентрат до 5 дана уз стално мешање. То јасно показује да крв није трајни ресурс и да залихе морају бити стално обнављане.

Коме је крв потребна и за шта се користи

Крв и крвне компоненте користе се у ургентној медицини, хирургији, трауматологији, онкологији, хематологији, интензивној нези, акушерству, неонатологији и бројним другим областима медицине. Потребне су болесницима са великим крварењима, особама које пролазе кроз компликоване операције, пацијентима са малигним болестима, особама са тешким анемијама, поремећајима згрушавања и болесницима који због основне болести не могу сами да одрже нормалан састав крви.

Еритроцитни продукти користе се када је потребно надокнадити способност крви да преноси кисеоник. Они су од посебног значаја код тешких анемија, акутних и хроничних крварења, већих хируршких захвата, траума и појединих облика онколошког и хематолошког лечења. Када организам нема довољно еритроцита или хемоглобина, ткива остају без адекватног снабдевања кисеоником, а у таквим ситуацијама еритроцитна трансфузија може бити део neophodnog лечења.

Тромбоцитни концентрати користе се када постоји ризик од крварења због смањеног броја тромбоцита или поремећаја њихове функције. То је нарочито важно за пацијенте који се лече од леукемија и других малигних болести крви, болеснике на интензивној терапији и особе које због болести или терапије имају изражену тромбоцитопенију. Тромбоцити су од пресудног значаја за заустављање крварења и њихова трансфузија често представља важан део потпорног лечења.

Плазма се користи када је потребно надокнадити факторе коагулације и друге састојке плазме. Она има важну улогу код већих крварења, одређених поремећаја згрушавања, тешких стања у интензивној медицини и других медицинских индикација. Из плазме се добијају и одређени производи од плазме, што додатно повећава значај сваке донације крви.

Крв је потребна и новорођенчади, деци и трудницама у посебним клиничким околностима. Примењују се и посебне процедуре као што су аутологна трансфузија и ексангвинотрансфузија, што показује да трансфузијска медицина обухвата много више од класичне слике давања пуне крви.

Суштина је једноставна: крв није потребна само у несрећама. Потребна је свакодневно, планирано и непланирано, великом броју људи у веома различитим медицинским околностима. Зато стабилне залихе крви представљају основ сигурног здравственог система.

Ко може да даје крв

Крв могу да дају здраве особе старости од 18 до 65 година, уколико се после лабораторијске и лекарске процене утврди да испуњавају медицинске критеријуме за безбедно давање крви. У практичним критеријумима који се примењују у Србији наводе се и телесна маса већа од 50 килограма, добро опште стање и одговарајући размак између два давања крви: четири месеца за жене и три месеца за мушкарце.

Подобност за давање крви не зависи само од година и телесне масе. У обзир се узимају и тренутно здравствено стање, вредност хемоглобина, крвни притисак, присуство инфекција, раније болести, терапије, навике и друге околности које могу бити значајне и за даваоца и за примаоца крви. Управо зато коначну одлуку увек доноси лекар.

Крв не треба давати ако особа има симптоме болести, ако се не осећа добро, ако има инфекцију, повишену температуру, изражене промене на кожи, неадекватан крвни притисак, ако није прошло довољно времена од узимања антибиотика или вађења зуба, као ни након тетовирања, пирсинга, хируршких интервенција или трансфузије крви у прописаном периоду.

У материјалима Завода посебно се наводи најмање седам дана од терапије антибиотицима и вађења зуба, као и шест месеци од тетовирања, пирсинга, хируршких интервенција и трансфузије крви. За жене се наводи и одлагање давања током менструалног циклуса.

Важно је разумети да ова правила нису препрека, већ део медицинске одговорности. Добар систем давалаштва крви штити здравље даваоца исто онолико колико штити и примаоца крви. Зато је искрен одговор на свако питање из упитника један од основних услова одговорног давалаштва.

Како се припремити за давање крви

Посебна припрема за давање крви није компликована, али је важна. Пре давања крви препоручује се да особа буде одморна, да је претходне ноћи спавала уобичајено довољно, да је узела лаган оброк и да је унела довољну количину течности. У препорукама које се примењују у Србији наводи се да је корисно попити око четири чаше воде један до два сата пре давања крви.

На давање крви не треба долазити гладан. Лаган доручак или лагани оброк не смета ни даваоцу ни примаоцу крви. Напротив, добра припрема олакшава поступак и смањује вероватноћу пролазних тегоба током и непосредно после давања крви.

Једнако је важно да особа тог дана буде доброг општег стања. Ако се осећа исцрпљено, малаксало или болесно, ако има повишену температуру, инфекцију, кашаљ, пролив, болове или друге здравствене тегобе, давање крви треба одложити. Ако постоји било каква дилема, о томе треба разговарати са лекаром пре самог поступка.

Посебно место у припреми заузима упитник пре давања крви. Он није формалност, већ обавезни део процене подобности. Његова сврха је да се прикупе важне информације о здравственом стању, ранијим болестима, терапијама и другим околностима које могу утицати на безбедност давања крви. Део питања може бити личне и осетљиве природе, али је свако од њих важно. Искреност у попуњавању упитника штити и даваоца и болесника који ће евентуално примити крв.

Како изгледа поступак давања крви

Поступак давања крви организован је тако да буде стручан, јасан и безбедан. Од доласка даваоца до завршетка поступка обично прође око тридесет минута. Сам чин узимања крви траје краће, али цео процес обухвата више важних корака.

Попуњавање упитника и разговор са лекаром

Корак 1

Први корак је попуњавање упитника. После тога следи регистрација, одређивање нивоа хемоглобина и разговор са лекаром. Лекарски преглед укључује процену општег стања, крвног притиска, рада срца и плућа, као и процену свих околности важних за безбедно давање крви. Тек када се утврди да је особа подобна, приступа се самом узимању крви.

Преузми упитник
Узимање крви из вене у прегибу лакта

Корак 2

Крв се узима из вене у прегибу лакта. Поступак није болан, осим краткотрајног осећаја убода игле. Сав прибор за узимање крви је стерилан, за једнократну употребу и користи се само једном. То значи да давалац не може да се зарази давањем крви.

Захвални оброк после давања крви

Корак 3

После давања крви давалац остаје још кратко под надзором стручног особља, уз захвални оброк или освежење. После тога се може вратити уобичајеним активностима, уз одређене мере опреза. Завој на прегибу лакта не треба скидати наредна два сата. Током дана треба унети нешто више течности него уобичајено, избегавати тежак физички рад, напорне вежбе, журбу, дуго стајање, пушење бар два сата, алкохол бар осам сати и прегрејане просторије. Тог дана не треба кретати на дуг и напоран пут као возач нити обављати ризичан посао, као што је рад на висини.

Посебни облици давања крви и компоненти крви

Најчешћи облик давања јесте давање пуне крви. Међутим, савремена трансфузијска медицина омогућава и посебне поступке у којима се од даваоца узимају одређене компоненте крви, зависно од потреба болесника и могућности система. Међу њима посебно место имају тромбоцитафереза и плазмафереза.

Тромбоцитафереза је поступак давања тромбоцита, односно крвних плочица. Тромбоцити имају кључну улогу у згрушавању крви и заустављању крварења. Тромбоцити добијени овом методом задовољавају дневну потребу једног болесника, за шта би иначе било потребно пет до седам давалаца пуне крви. Овај поступак траје дуже од стандардног давања крви, али има велики значај за пацијенте са озбиљним поремећајима крвне слике и високим ризиком од крварења.

Плазмафереза је поступак издвајања плазме. Она омогућава циљано обезбеђивање компоненте која је од посебног значаја за лечење или за припрему производа од плазме. Постоји и могућност имунизације појединих давалаца плазме ради припреме специфичних гама-глобулина.

Аутологна трансфузија подразумева да су давалац и прималац иста особа. Под одређеним условима, крв се може узети и вратити истој особи, на пример током или после операције. Ексангвинотрансфузија представља замену веће количине крви и примењује се у специфичним клиничким ситуацијама, на пример код новорођенчета када за то постоји јасна медицинска индикација. Ови поступци показују колико је трансфузијска медицина широка и колико је савремена примена крви разноврсна и стручно захтевна.

Права добровољних давалаца крви

Трансфузијска медицина у Републици Србији уређена је Законом о трансфузијској медицини, који дефинише начин, поступак, услове, организацију и делатност трансфузијске медицине. Тиме је систем давања крви у Србији постављен као законски уређена и строго контролисана здравствена делатност.

Добровољни даваоци крви остварују одређена права из области здравствене заштите и рада. Документ о правима давалаца наводи да одређене категорије давалаца остварују право на здравствену заштиту без плаћања партиципације, осим за лекове са листе и медицинска средства. Посебно су наведени добровољни даваоци који су крв дали десет и више пута.

Здравствене услуге за које добровољни даваоци уз оверену здравствену књижицу и упут не плаћају партиципацију, укључујући прегледе и лечење код изабраног лекара и специјалисте, лабораторијске услуге, радиолошке прегледе, ултразвук, магнетну резонанцу, nuklearnu medicinu, рехабилитацију, дневну болницу, кућно лечење и друге прописане услуге.

Посебно важно право уређено је Законом о раду. Запослени има право на плаћено одсуство у трајању од два узастопна дана за сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви.

За остваривање ових права, користи се књижица добровољног даваоца крви и друга потребна документација.

Најчешћа питања пре и после давања крви

Колико крви се даје?

  • Уобичајена количина пуне крви која се узима од даваоца износи 350 или 450 милилитара, у складу са процедурама и амбалажом за прикупљање крви. Одрасла особа ту количину, уз испуњене услове за давање, подноси безбедно.

Да ли је давање крви безбедно?

  • Да. Поступак се спроводи под стручним надзором, уз стерилни прибор за једнократну употребу. Давалац не може да се зарази давањем крви.

Да ли треба да доручкујем?

  • Да. На давање крви треба доћи након лаганог оброка и уз довољан унос течности. Гладовање није препоручљиво.

Колико траје поступак?

  • Цео поступак, од доласка до изласка, траје приближно тридесет минута, док само давање крви траје краће.

Да ли могу нормално да функционишем после давања крви?

  • У највећем броју случајева да, уз основне мере опреза: више течности, без тежег физичког напора, без пушења бар два сата, без алкохола бар осам сати и без ризичних активности тог дана.

Колико брзо се крв надокнађује?

  • Течни део крви надокнађује се брзо, док се ћелијски елементи обнављају током наредних недеља. Управо зато постоје прописани размаци између два давања крви.

Шта ако редовно узимам терапију или сам скоро имао интервенцију?

  • О томе треба обавезно разговарати са лекаром пре давања крви. У неким ситуацијама давање крви се само привремено одлаже. Коначну одлуку доноси лекар.

Документа за даваоце крви

За безбедно и одговорно давање крви важно је да давалац пре доласка има доступне основне информације и документа. Посебно место међу њима заузима званични упитник пре давања крви, који је део стандардне процедуре и који помаже лекару да процени подобност даваоца и безбедност поступка.

Преузмите званични упитник пре давања крви

Преузми упитник

Стање резерви крви

Залихе крви нису статичне. Оне се мењају из дана у дан, у зависности од потрошње у болницама, броја операција, хитних стања, сезонских осцилација и одзива давалаца. Зато страница са стањем резерви крви мора бити једна од највидљивијих и најажурнијих на сајту Завода. Њена сврха није само информисање, већ и непосредно мотивисање грађана да дају крв онда када је то најпотребније.

  • A+ 20%
    Крвна група A+ — залихе 20%
  • A- 10%
    Крвна група A- — залихе 10%
  • B+ 50%
    Крвна група B+ — залихе 50%
  • B- 20%
    Крвна група B- — залихе 20%
  • AB+ 60%
    Крвна група AB+ — залихе 60%
  • AB- 15%
    Крвна група AB- — залихе 15%
  • 0+ 35%
    Крвна група 0+ — залихе 35%
  • 0- 20%
    Крвна група 0- — залихе 20%

По овим приказаним резервама, најнижи нивои тог дана забележени су код Б негативне, AB негативне, А негативне и O негативне крвне групе. То је важно јасно истаћи, али уз обавезну напомену да је стање променљиво и да се мора свакодневно ажурирати. За сајт је најбоље да се изнад табеле резерви налази упадљив наслов са датумом последњег ажурирања, а испод тога јасан позив даваоцима оних група које су тог дана најпотребније.

Текстуални увод за ову страницу треба да буде кратак и јасан: крв је потребна свакодневно, али поједине крвне групе у одређеним периодима постају нарочито дефицитарне. Редовно праћење стања резерви помаже даваоцима да препознају када је њихова крвна група посебно потребна и да се одазову у правом тренутку.