1. Прописивање хемотерапије се врши:

на основу индикација које треба да су у сагласности са клиничким Водичем за трансфузију изабране крвне компоненте (еритроцити, концентровани тромбоцити, замрзнута свежа плазма и криопреципитат).

уписивањем налога за трансфузију у терапијску листу у историји болести, посебно напомињући потребу за нестандардном крвном компонентом, као што су нпр. филтрирани еритроцити/тромбоцити, озрачени тромбоцити и сл.

Уколико индикација није у сагласности са Водичем потребно је прецизирати разлог за трансфузију.

2. Разговор са болесником треба да обухвати комплетно информисање болесника или пратиоца ако је болесник дете:

  • потреби примене крвног продукта
  • користи примене крвних компоненти
  • ризицима трансмисије заразних болести и другим нежељеним ефектима трансфузије
  • могућностима примене алтернативне терапије или других поступака које умањују ризик од примене алогене крви

3. Вођење документације подразумева:

уношење података, као што су нпр. индикација за трансфузију и писани пристанак болесника, кад год је то могуће, на извођење процедуре у историју болести, на листу терапије и у специјално формиран Картон трансфузије.

Писани пристанак треба тражити од свих болесника који несметано комуницирају, као и од пратиоца болесника у дечјем узрасту.

4. Попуњавање захтева-требовања

Формулар за требовање који треба да је стандардизован на националном нивоу, садржи следеће личне и медицинске податке о болеснику коме је постављена индикација за примену изабраног крвног компонента

  • Презиме, име (једног родитеља) име болесника
  • Датум рођења
  • Пол
  • Уколико се ради о болеснику чија је идентификација онемогућена, уместо личних података уписује се НН и пол неидентификоване особе, све остале податке уписивати као што је даље наведено.
  • Јединствени матични број грађана (ЈМБГ) или пријемно-протоколарни број пријемног протокола болнице-клинике
  • Препоручује се употреба јединственог матичног броја болесника уз бројеве болничких протокола. Свака промена идентификације бројева болесника обавезује на поновно пре и послетрансфузијска испитивања.
  • Назив клинике / одељења
  • Дијагноза обољења
  • Разлог требовања тј. индикација (нпр. акутно крварење, анемија, тромбоцитопенија...)
  • Уписивање индикација за примену крвне компоненте има за циљ да клиничарима олакша доношење одлуке о трансфундовању, што је и предуслов добре трансфузиолошке клиничке праксе, и сврха националних упутстава у клиничкој трансфузији.
  • Врста и број/количина крвних компоненти које се потражују
  • Датум и сат жељене апликације крвне компоненте
  • Вредности основних хематолошких параметара (Хб, Htc, Тр, INR, APTT)
  • Ознака хитности примене крвне компоненте (планирани оперативни захват, ургентна примена, терапијска примена)
  • Подаци о претходним трансфузијама, трудноћама и посттрансфузијским реакцијама
  • Потпис клиничког лекара који је индиковао трансфузију и медицинске сестре која је извршила венепункцију
  • Додатак требовању је оригинална крвна група са уписаним скринингом ирегуларних (неочекиваних) антитела

Хитан захтев

за трансфузијом крвне компоненте треба користити само у изузетним клинички оправданим случајевима. Он подразумева обавезан телефонски контакт са особљем трансфузиолошке лабораторије али не искључује достављање правилно попуњеног требовања. Податке о болеснику, о степену хитности трансфузије и специјалним захтевима може да пренесе само овлашћена особа са клиничког одељења, а служба за трансфузију мора о томе да води писани запис. Сваки хитан захтев у лабораторији се испуњава посебном методологијом који скраћује време потребно за регуларно претрансфузијско тестирање. Подаци о начину лабораторијског тестирања морају бити уписани у одговарајуће лабораторијске протоколе, као и на резултатима тестирања који се прослеђују болничким одељењима. Овлашћено особље службе за трансфузију треба да информише клиничко одељење о завршетку лабораторијских анализа.

На сваком формулару за требовање крвне компоненте мора се предвидети место за потпис одговорне особе која је узимала узорак крви болесника за претрансфузијске тестове, лекара који је поставио индикацију за примену крвних компоненти и место печата болнице/одељења. Сви подаци морају да буду читко написани.

5. Узимање узорка крви од болесника

Ради извођења претрансфузијских тестова. Узорке крви за тестове компатибилности могу да узимају само медицинске сестре.

Правила за узимање узорка крви од болесника

  • У једном акту увек треба пунктирати вену само једног болесника ради превенције ризика од замене узорака;
  • Потребна количина узорка крви за рутинско тестирање, у епрувети је за одрасле 10 мл крви, а за новорођену децу 1–2 мл;
  • Идентификацију болесника обавити кроз комуникацију, питајући га за презиме, име и датум рођења, кад год је то могуће;
  • Податке добијене од болесника треба, поред болесничке постеље, упоредити са подацима на историји болести;
  • На етикети треба уписати име, име родитеља и презиме болесника, назив болнице и одељења, датум венепункције и потпис медицинске сестре која је извршила венепункцију
  • Етикету са уписаним подацима одмах по вађењу крви и поред болесничке постеље залепити на епрувету;

Обавити упоређивање свих уписаних података на етикети епрувете са подацима на требовању за крвне компоненте. Никад не лепити налепницу на епрувету, пре вађења крви. Сви уписани подаци морају бити написани читко и јасно.

6. Транспортовање требовања и епрувете са узорком крви

до службе за трансфузију може да обави медицински или транспортни радник овлашћен и обучен за тај посао.

Епрувете са узорцима крви треба транспортовати прописно затворене и поређане у одговарајућем сталку, како би се превенирало просипање или разбијање епрувета и заштитио транспортер од директног контакта са болесниковом крвљу;

Уколико болесник прима трансфузију еритроцита вишекратно, увек кад је период између трансфузија дужи од 48 сати, потребно је однети нови узорак на тестирање у лабораторији, ради превенције хемолитичких трансфузијских реакција. Писани пристанак треба тражити од свих болесника који несметано комуницирају, као и од пратиоца болесника у дечјем узрасту.

Аутори

Прим. др Зорица Брајовић Вучићевић, Др Љиљана Илинчић, Др Мира Гавриловић, Прим. др Славољуб Милић, Мр сци Градимир Димитријевић, Др сци Градимир Богдановић, Проф. др Драган Радовановић, Проф. др Брана Стефановић, Доц. др Нада Поповић, Др Милан Вучићевић, Др Ирена Вулићевић, Проф. др Аранка Белић, Мр сци Нада Васиљевић, Дијана Оташевић, Славица Рајачић