Проф. др Светлана Војводић, шеф Катедре за трансфузиологију Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду и начелница Службе за лабораторијску дијагностику Завода за трансфузију крви Војводине, представља једну од кључних личности у развоју савремене трансфузијске медицине, имуногенетике и трансплантационе подршке у Војводини и Србији. Њен profesionalni пут у пуном смислу повезује клиничку праксу, лабораторијску дијагностику, високошколско образовање и научноистраживачки рад, због чега заузима посебно место у институционалном развоју како Завода за трансфузију крви Војводине, тако и Катедре за трансфузиологију Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду. Ангажована је на предметима Трансфузиологија, Трансфузиолошка пракса и Трансплантациона медицина, а њена стручна и наставна улога управо показује колико су у овој области теоријско знање, лабораторијска прецизност и непосредна клиничка примена нераздвојно повезани.
Након завршетка Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду 1987. године, свој profesionalni развој везала је за Завод за трансфузију крви Војводине, у коме је стално запослена од фебруара 1992. године. Од самог почетка њен стручни пут кретао се у правцу трансфузијске медицине, а специјализацију из ове области завршила је 1996. године. Даље усавршавање наставила је кроз последипломске студије на Медицинском факултету у Новом Саду, где је 1999. године одбранила магистарску тезу посвећену крвногрупном систему МНСс у популацији Јужне Бачке. Субспецијализацију из хематологије стекла је 2001. године, док је докторску дисертацију, под насловом „HLA систем и алогена трансплантација хематопоетских матичних ћелија код леукемије и мијелодиспластичног синдрома“, одбранила 2003. године. Тиме је њен научни и стручни профил већ у раној фази био јасно усмерен ка областима које представљају најсложеније и најодговорније сегменте савремене трансфузијске и трансплантационе медицине.
У Заводу за трансфузију крви Војводине проф. др Светлана Војводић прошла је кроз више руководећих функција, градећи ауторитет и искуство у готово свим кључним сегментима трансфузијске делатности. Била је руководилац Одељења за прикупљање и прераду крви и крвних продуката, затим руководилац Одељења за имуносерологију и имуногенетику, а од 2006. године обавља дужност начелнице Службе за лабораторијску дијагностику. Од 2002. године руководи и Лабораторијом за типизацију ткива, која је под њеним стручним вођством постала једно од најзначајнијих места за развој имуногенетике и хистокомпатибилности у Србији. Поред тога, обављала је и дужности помоћника директора Завода за медицинске послове, а потом и помоћника директора за науку и едукацију, чиме је њен рад добио и изразиту организациону и развојну димензију.
Посебан значај њеног рада огледа се у чињеници да је под њеним руководством у рутинску праксу уведен читав низ савремених лабораторијских метода из области имуногенетике, хистокомпатибилности и трансплантационе дијагностике. У оквиру Лабораторије за типизацију ткива развијене су и примењене методе за детекцију антитела на неутрофиле и тромбоците, молекуларне технике HLA генотипизације, одређивање KIR гена, идентификацију анти-HLA и анти-MICA/Б антитела, детекцију донорски специфичних антитела и различите облике cross-match тестирања, укључујући ELISA и Luminex технологију, као и савремене PCR-SSP, PCR-SSO, PCR-SBT и PCR-NGS приступе високе резолуције. Овакав развој лабораторијске базе имао је непосредан значај за унапређење трансплантационе медицине, сигурност трансфузијског лечења и усклађивање домаће праксе са највишим европским стандардима.
Један од нарочито важних доприноса проф. др Светлане Војводић јесте интернационална афирмација домаће имуногенетике. Под њеним вођством Лабораторија за типизацију ткива Завода за трансфузију крви Војводине постала је прва лабораторија у Србији која је добила акредитацију Европске федерације за имуногенетику (EFI) 2010. године, а тај акредитациони статус потом је континуирано обнављан. Њена стручна репутација потврђена је и тиме што је од 2013. до 2020. године била EFI инспектор, док је 2015. године стекла и почасну европску диплому из хистокомпатибилности и имуногенетике (ESHI Honorary Диплома), додељену од Европског одбора за квалификације из трансплантационе имунологије. Таква признања не представљају само лични успех, већ и потврду да је рад лабораторије и установе у којој делује усклађен са најзахтевнијим међународним profesionalnim критеријумима.
Њен научни профил изразито је усмерен ка имуногенетици, HLA систему и популационим генетичким истраживањима, али се протеже и на ширу област имунохематологије, трансплантационе медицине и лабораторијске дијагностике. Међу издвојеним темама њеног научног рада налазе се истраживања о дистрибуцији HLA DRB1, DQA1 и DQB1 алелних група у популацији Војводине, повезаности HLA-B27 подтипова са серонегативним спондилоартропатијама, као и студије о расподели KIR гена и HLA хаплотипова. Међутим, значај њеног рада не исцрпљује се само у популационој генетици. Њена докторска теза и бројни радови јасно показују снажну усмереност ка алогеној трансплантацији хематопоетских матичних ћелија, хистокомпатибилности, процени имуногенетских фактора ризика и лабораторијској подршци трансплантационим процедурама. Такав истраживачки опус потврђује да се под њеним руководством Катедра за трансфузиологију ослања на најсавременије токове имуногенетике и трансплантационе медицине, односно на области које имају непосредан значај за трансфузијску праксу и трансплантациону подршку.
Поред научног рада, проф. др Светлана Војводић дала је изузетно значајан допринос развоју наставног процеса на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. У настави је ангажована од 2002. године, најпре као сарадник, потом као асистент, доцент, ванредни професор, а од 2019. године као редовни професор за ужу област интерне медицине — трансфузијска медицина. У октобру 2022. године основала је Катедру за трансфузиологију на Медицинском факултету у Новом Саду и постала њен први шеф, чиме је овај факултет постао први и једини медицински факултет у Србији са самосталном Катедром за трансфузиологију. Овај податак има трајни институционални значај, јер потврђује да је управо у Новом Саду трансфузијска медицина добила пун академски статус, са јасно дефинисаном наставом, кадром и стручним идентитетом.
Њена наставна улога посебно је важна и због тога што се не заснива на издвојеном теоријском раду, већ на непосредном искуству у лабораторијској, дијагностичкој и трансплантационој пракси. Као ментор на специјалистичким и докторским студијама, проф. др Светлана Војводић учествује у образовању нових генерација лекара и истраживача, преносећи им знања која су обликована у реалним условима рада једне високо специјализоване здравствене установе. Таква позиција даје посебну тежину њеном наставном ангажману, јер студентима и специјализантима омогућава увид у трансфузијску медицину као област у којој су наука, дијагностика, терапијска подршка и организациона одговорност трајно повезане.
Проф. др Светлана Војводић активно је учествовала и у развоју квалитета и стандардизације рада у Заводу за трансфузију крви Војводине, посебно у процесима везаним за управљање квалитетом и усклађивање рада са захтевима међународних стандарда и EFI процедура. Њено искуство у изради и имплементацији стандардних оперативних процедура било је од посебног значаја за институционално јачање лабораторијске дијагностике и трансплантационе подршке. Истовремено, као члан трансплантационог тима Клиничког центра Војводине, као и члан надлежних стручних тела, давала је допринос развоју трансплантационог програма и стручном повезивању трансфузијске медицине са клиничким гранама медицине које од ње непосредно зависе.
Њена стручна и научна активност потврђена је и широким profesionalnim ангажманом ван матичне установе. Члан је Европске федерације за имуногенетику од 2000. године, члан Српског генетичког друштва, активни учесник стручних друштава из области хематологије и трансфузиологије, члан уредништава стручних часописа и предавач на бројним домаћим и међународним скуповима из области трансфузиологије, имуногенетике и хематологије. Била је ангажована и као члан Комисије за трансплантацију бубрега, што додатно потврђује њен углед у области трансплантационе медицине и високо специјализоване дијагностике.
Обим њеног научног рада нарочито је импресиван. Аутор је или коаутор више од 120 научних радова из области имунохематологије и HLA типизације, аутор је научне монографије „Имуногенетски фактори у алогеној трансплантацији хематопоетских матичних ћелија“, коаутор поглавља из трансфузиологије у уџбеницима и стручним књигама, као и уредник и коаутор студентског уџбеника „Трансфузиологија“, објављеног 2023. године на Медицинском факултету у Новом Саду. Овај уџбеник има посебан значај, јер је намењен студентима медицине који на интегрисаним академским студијама похађају Трансфузиологију као обавезан предмет, чиме је додатно оснажен академски идентитет саме дисциплине и наставне делатности Катедре.
Сагледана у целини, profesionalna биографија проф. др Светлане Војводић показује изузетно редак спој лабораторијског експерта, универзитетског професора, научног истраживача и институционалног градитеља. Њено деловање није ограничено само на појединачне наставне или научне резултате, већ се огледа у стварању трајних стручних и академских ослонаца трансфузијске медицине у Новом Саду и Србији. Управо због тога она представља кључну спону између академског рада и лабораторијске праксе, али и једну од централних личности у развоју имуногенетике, трансплантационе дијагностике и трансфузијске медицине у савременом здравственом систему Војводине.