• провера идентитета болесника
  • провера преузете крвне компоненте
  • поступак примене крвне компоненте
  • надзор над болесником током трансфузије
  • вођење документације о трансфузији
  • регистровање и збрињавање трансфузијских реакција
  • За финалну проверу идентитета болесника и саме крвне компоненте непосредно пре примене потребно је присуство две квалификоване особе, лекара и медицинске сестре.

1. Идентификација болесника

Питати болесника, или особу која је у пратњи болесника у дечјем узрасту, о имену, имену једног родитеља, презимену и датуму рођења;

Податке о идентитету добијене од болесника упоредити са подацима на трансфузијској документацији, резултату крвне групе и резултату интеррекције, као и на листи терапије (картону трансфузије у историји болести);

Уколико контакт са болесником није могућ (болесник у операционој сали или болесник у бесвесном стању) идентификација подразумева проверу података из историје болести и њихово упоређивање са онима на температурној листи, листи анестезије и/или листи терапије, картону трансфузије;

Провера података на резултатима лабораторијских тестирања, о болничкој локацији, матичном броју болесника и броју болничког протокола.

2. Провера јединице крвне компоненте

обавити визуелну инспекцију којом се процењује подобност компоненте за трансфузију.

Потребно је утврдити:

  • постојање оштећења на кеси (знаци изливања садржаја из кесе)
  • Постојање промене у боји крвне компоненте (нпр. црвена боја препарата крви/еритроцита може да укаже на хемолизу еритроцита, црвена боја концентрата тромбоцита или ЗСП на контаминацију ових препарата еритроцитима итд.)
  • присуство видљивих коагулума крви, који би могли да угрозе несметану примену крвне компоненте

  • Да ли је прошао рок примене крвне компоненте? Уколико је инспекција показала било какву неправилност треба одустати од трансфузије и компоненту вратити у службу за трансфузију. Упоредити податке са налепнице на кеси крвне компоненте са подацима у медицинској документацији и то: упоредити податке о ABO/Rh крвној групи компоненте са ABO/Rh крвном групом на: резултат крвне групе болесника

    • rezultat interreakcije

    упоредити врсту и количину добијене крвне компоненте са порученом, уписаном на терапијском листу историје болести. Обратити пажњу на требовање нестандардних компоненти; упоредити идентификациони број на етикети кесе са идентификационим бројем јединице еритроцита уписаним на резултату интерреакције; проверити податке о претходним трансфузијама у картону трансфузије и уколико постоји податак о трансфузијским реакцијама, применити препоручене мере опреза (нпр. премедикација кортикостероидима или антихистаминицима, загревање екстремитета болесника, поштовање оптималне температуре за крвну компоненту итд.).

ВАЖНО: Провера свих података поред кревета болесника је последња могућност да се спречи инкомпатибилна трансфузија, која може имати фаталне последице. Било које неслагање података током провере изискује одустајање од трансфузије.

3. Општа правила за поступак примене

Опрати руке пре почетка трансфузије. Треба носити нестерилне рукавице за једнократну употребу;

Пунктирати кесу са системом за трансфузију, не додирујући руком убодно место на кеси као ни иглу; за одрасле, у систем за трансфузију, игла за давање треба да буде промера 18-20 G, а за децу уместо игле треба користити венске каниле (брауниле) промера 22-24 G;

Систем за трансфузију мора да има интегрисан филтер (170-200 микрона) намењен уклањању ћелијског детритуса. Потребан је за примену свих крвних компоненти осим за плазма деривате (албумин). За примену албумина довољан је систем за инфузију који се користи код примене кристалоида;

Један исти систем се може употребити за трансфузију 2-4 јединице еритроцита. У хитним случајевима, или у операционој сали један систем може да послужи и за трансфузију 8-10 јединица, али током употребе која траје најдуже 8-12 сати, због ризика од бактеријске контаминације;

Код болесника који захтевају континуирану трансфузију систем за трансфузију треба мењати на сваких 8, а најдуже на 12 сати;

Припремити болесника, објаснити му процедуру поступка примене крвне компоненте и информисати га о могућим трансфузијским реакцијама. Ову информацију треба дати мајци, односно, пратиоцу болесног детета уколико је присутан;

  • Започети са трансфузијом подешавајући регулаторни стезач да би се осигурала прописана брзина протока
  • Брзину протока условљава стање кардиореспираторног система болесника и хитност примене крвне компоненте. Код пацијената са акутним губитком крви комплетна трансфузија крви/еритроцита може да траје 5-10 мин
  • У свим осталим случајевима брзина протока крви/еритроцита у првих 15 минута не треба да буде већа од 5 mL/мин
  • После првих 15 мин трансфузије крви/еритроцита препоручује се брзина протока од 2-4 mL/кг ТМ/сат. У болесника са ризиком од преоптерећења циркулације и тешком анемијом препоручује се брзина протока од 1 mL/кг ТМ/сат
  • Све крвне компоненте захтевају одређене услове примене који су претходно наведени (Транспорт крвних компоненти)
  • Треба припремити све лекове намењене за случај анафилактичног шока и поставити их на колица за терапију како би били лако доступни, у случају потребе
  • Систем који је употребљен за трансфузију еритроцита никада не треба користити и за трансфузију концентрата тромбоцита јер ће ћелијски детритус на филтеру онемогућити несметан пролазак тромбоцита
  • У кесе крвних компоненти, пре њихове примене, не смеју се додавати лекови
  • Празну кесу крвне компоненте треба уништити, после 24 сата од примене, према постојећој болничкој процедури уништавања медицинског отпада
  • Грејачи крви су индиковани само при брзини трансфузије од >50 mL/кг/х за одрасле или >15 mL/кг/х за децу и за примену ексангвино-трансфузије у неонатуса. Треба користити комерцијалне грејаче крви који имају видљив термометар и уређај за слушну сигнализацију за случај неадекватног загревања
  • Не треба никада загревати крвне компоненте импровизованим методама као што су спуштање кесе у топлу воду, или стављање на радијатор

4. Надзор над болесником током трансфузије

Током трансфузије обсервирање болесника је обавезно и предвиђа континуирано присуство лекара и/или медицинског техничара током првих 15 мин од почетка примене сваке крвне компоненте. Ово је период у коме се јавља већина тешких трансфузијских реакција. Несвесни болесници, болесници у анестезији и деца захтевају стални надзор.

  • Пре почетка трансфузије било које крвне компоненте треба обавезно измерити болеснику артеријски притисак (ТА), пулс и телесну температуру и уписати у картон за трансфузију
  • Мерење пулса и ТА треба поновити кроз 15 минута и резултате уписати
  • Болесника обилазити најмање једном сваког сата, а по налогу лекара и чешће, током трајања трансфузије
  • Артеријски притисак, пулс и телесну температуру измерити на крају трансфузије било које крвне компоненте
  • Болесника обсервирати 2-4 х после трансфузије било које крвне компоненте
  • Све податке добијене током надзора болесника регистровати у картон трансфузије

5. Вођење документације о процесу трансфузије

Свака болница и служба за трансфузију треба да има прописану медицинску документацију која прати поступак примене крвних компоненти од почетка до краја процеса и која обавезује све учеснике у процесу трансфузије. Пожељно је постојање националног прописа о врсти документације.

Трансфузијској документацији припадају:

  • резултат ABO/Rh крвне групе
  • rezultat interreakcije
  • требовање за крв/крвне компоненте
  • налог за испоруку компоненти
  • доставнице о испорученим крвним компонентама
  • терапијска листа у којој се ординира хемотерапија

Поред наведеног потребно је формирати и Картон трансфузије у који се уписују, поред свих података из трансфузијске документације и подаци о току, исходу и евентуалним нежељеним реакцијама током примене сваке поједине крвне компоненте. За уписивање ових података треба да је одговоран млади лекар на одељењу

  • током целог поступка примене крви/еритроцита резултат интерреакције (IR) мора да стоји видљиво прикачен на болесниковом листу терапије
  • резултат IR се, после трансфузије, може одложити у коверат намењен чувању свих осталих анализа
  • у Картон трансфузије треба уписивати следеће податке о свакој трансфузији
  • датум и час почетка и завршетка примене сваке крвне компоненте
  • клиничка индикација за трансфузију
  • тип компоненте или продукта који је употребљен и њен идентификациони број
  • опис трансфузијске реакције и поступак њеног збрињавања
  • податке који указују на ефикасност примењене компоненте (нпр. престанак крварења после примене трансфузије тромбоцита у крварећег пацијента са тромбоцитопенијом, или престанак симптома анемије након трансфузије еритроцита, или побољшање лабораторијских тестова (нпр. пораст посттрансфузијског хемоглобина, тестова коагулације или број тромбоцита).

Аутори

Прим. др Зорица Брајовић Вучићевић, Др Љиљана Илинчић, Др Мира Гавриловић, Прим. др Славољуб Милић, Мр сци Градимир Димитријевић, Др сци Градимир Богдановић, Проф. др Драган Радовановић, Проф. др Брана Стефановић, Доц. др Нада Поповић, Др Милан Вучићевић, Др Ирена Вулићевић, Проф. др Аранка Белић, Мр сци Нада Васиљевић, Дијана Оташевић, Славица Рајачић