Значајно и запажено учешће стручњака Завода за трансфузију крви Војводине на 8. конгресу трансфузиолога Србије

Стручњаци Завода за трансфузију крви Војводине остварили су значајно учешће на 8. конгресу трансфузиолога Србије, акредитованом као међународни, и Трећем међународном конгресу у организацији Удружења трансфузиолога Србије (УТС), одржаном од 29. до 31. октобра 2026. године у Сава центру у Београду.

Овај међународни научни и стручни скуп окупио је истакнуте домаће и иностране стручњаке из области трансфузијске медицине и сродних медицинских дисциплина, пружајући прилику за размену знања, представљање резултата истраживања и разматрање савремених достигнућа у трансфузијској медицини.

Запослени Завода за трансфузију крви Војводине имали су значајне улоге у научним и организационим телима Конгреса, председавали стручним сесијама и учествовали у програму кроз уводна предавања, усмене презентације и постер-радове. Њихово стручно и научно ангажовање обухватило је области добровољног давалаштва крви, аферезних процедура, лабораторијске и имунохематолошке дијагностике, производње крвних компоненти, контроле квалитета и безбедности трансфузијског лечења.

Истакнуте улоге у научним и организационим телима Конгреса

Посебан допринос организацији Конгреса дала је проф. др Јасмина Грујић, в. д. директора Завода за трансфузију крви Војводине, која је обављала функцију једног од генералних секретара Конгреса, уз чланство у Научном и Организационом одбору.

У Научном одбору Конгреса учествовале су и проф. др Зорана Будаков Обрадовић, начелница Службе за прикупљање крви, тестирање, производњу продуката од крви и дијагностичких средстава, доц. прим. др сц. мед. Невенка Бујандрић, из Службе за лабораторијску и другу дијагностику, као и прим. др сц. мед. Сања Богдановић, из Службе за клиничку трансфузиологију, терапијске услуге и дистрибуцију крви и продуката од крви.

Прим. др сц. мед. Сања Богдановић била је и један од секретара Конгреса, док је др Душко Берић, специјалиста трансфузиологије Завода, учествовао у раду Организационог одбора.

Представници Завода имали су значајне улоге и у вођењу научних и стручних сесија. Проф. др Јасмина Грујић била је међу председавајућима сесије „Добровољно давање крви“ и прве групе постер-презентација, док је проф. др Зорана Будаков Обрадовић председавала сесијом „Аферезе“.

Доц. прим. др сц. мед. Невенка Бујандрић учествовала је у председавању сесијом „Трансфузијом преносиве болести“ и другом групом постер-презентација, а прим. др сц. мед. Сања Богдановић била је међу председавајућима сесија „Квалитет у трансфузиологији“ и „Клиничка трансфузиологија“.

Значајну улогу у стручном програму имала је и Слађана Јовановић, главна сестра/техничар Завода, која је била међу председавајућима обе техничарске сесије.

Уводна предавања стручњака Завода

У оквиру сесије „Аферезе“, одржане 30. октобра, два уводна предавања била су поверена стручњацима Завода за трансфузију крви Војводине.

Проф. др Јасмина Грујић представила је тему „Процена статуса гвожђа код редовних донора тромбоцитаферезом: студија пресека“, посвећену праћењу статуса гвожђа код редовних давалаца тромбоцита и значају овог параметра за очување њиховог здравља.

Проф. др Зорана Будаков Обрадовић одржала је предавање „Донорска еритроцитафереза као део рационалног управљања крвним ресурсима – искуства Завода за трансфузију крви Војводине“, представљајући искуства Завода у примени донорске еритроцитаферезе као савременог поступка прикупљања еритроцитних компоненти крви.

Обе теме указале су на значај стручног развоја у области аферезних процедура, унапређења безбедности добровољних давалаца крви и рационалног управљања расположивим крвним ресурсима.

Усмени стручни и научни радови

У оквиру сесије „Компоненте крви“ представљен је рад „Компаративна анализа функционалног и стандардног лабораторијског одређивања фибриногена у криопреципитату“, у чијем су ауторству из Завода учествовале проф. др Јасмина Грујић и мр ph. Светлана Антонић, специјалиста медицинске биохемије.

Рад је посвећен поређењу лабораторијских метода за одређивање фибриногена у криопреципитату, што представља значајан сегмент контроле квалитета овог крвног продукта.

У оквиру сесије „Имунохематологија“ представљен је рад „Изазови у превенцији алоимунизације у трудноћи – приказ комбиноване анти-D и анти-S сензибилизације“, у чијем је ауторству из Завода учествовала проф. др Јасмина Грујић.

Овај рад обрађује сложене имунохематолошке проблеме током трудноће, са посебним освртом на значај правовремене дијагностике, праћења сензибилизације и превенције могућих компликација.

Постер-радови из области давалаштва крви и имунохематологије

Стручњаци Завода учествовали су и у постер-програму Конгреса, представљајући стручна и истраживачка искуства из области лабораторијске дијагностике, безбедности добровољних давалаца крви и имунохематологије.

Рад „Учесталост позитивног директног антиглобулинског теста код здравих добровољних давалаца крви у Србији“ потписују др Миломир Бежановић, проф. др Зорана Будаков Обрадовић и проф. др Јасмина Грујић.

Рад је посвећен испитивању учесталости позитивног директног антиглобулинског теста код здравих добровољних давалаца крви, што представља важно питање у области имунохематолошке дијагностике.

У оквиру постер-програма представљен је и рад „Учесталост повишене концентрације тестостерона међу добровољним даваоцима крви у Војводини и потенцијални значај за безбедност крви“, чији су аутори др Неда Богдановић, доц. прим. др сц. мед. Невенка Бујандрић, прим. др Мирјана Крга Милановић, проф. др Зорана Будаков Обрадовић и проф. др Јасмина Грујић.

Ова истраживачка тема усмерена је на испитивање учесталости повишених концентрација тестостерона код добровољних давалаца крви и разматрање њиховог потенцијалног значаја за безбедност крви.

Значајан допринос постер-програму представља и рад „Испитивање серолошке слабе експресије D антигена код пацијената: приказ случаја“, чији су аутори асист. др сц. мед. Јелена Клашња, доц. прим. др сц. мед. Невенка Бујандрић, прим. др Душица Адемовић Сазданић и проф. др Јасмина Грујић.

Рад је посвећен дијагностичким изазовима у испитивању серолошке слабе експресије D антигена код пацијената, са посебним значајем за правилно одређивање RhD статуса, тумачење имунохематолошких налаза и безбедност трансфузијског лечења.

Значајан допринос медицинских и лабораторијских техничара

Важан део стручног програма Конгреса чинили су радови медицинских и лабораторијских техничара Завода, реализовани кроз сарадњу са лекарима и другим здравственим радницима.

У оквиру прве техничарске сесије представљен је рад „Улога медицинског техничара у спречавању нежељених догађаја код добровољних давалаца крви“, чији су аутори из Завода Борис Ерцег, Слађана Јовановић, Биљана Шувак, Светлана Мицић, проф. др Зорана Будаков Обрадовић и др Ванеса Убавин Кривошија.

Рад је посвећен улози медицинског особља у превенцији нежељених догађаја током добровољног давања крви, као и значају стручног поступања и примене одговарајућих превентивних мера ради очувања здравља и безбедности давалаца.

У истој сесији представљен је рад „Концентрати тромбоцита у адитивном раствору ПАС (Плателет Аддитиве Solution) – искуства Завода за трансфузију крви Војводине“, у чијем су ауторству из Завода учествовали Табита Миловановић, мр сц. мед. Здравко Гулан.

Рад обухвата искуства Завода у примени адитивног раствора ПАС у производњи концентрата тромбоцита, као једног од поступака значајних за унапређење квалитета и савремену производњу крвних компоненти.

У оквиру друге техничарске сесије представљен је рад „Улога интегрисаног система квалитета у праћењу и очувању здравља добровољних давалаца крви“, чији су аутори Слађана Ерцег, проф. др Јасмина Грујић и мр ph. Светлана Антонић.

Рад је усмерен на значај интегрисаног система управљања квалитетом у праћењу здравственог стања добровољних давалаца крви, стандардизацији поступака и унапређењу безбедности у трансфузијској делатности.

Посебан допринос стручном програму остварен је и у оквиру техничарске постер-сесије, у којој је представљен рад „Банка матичних ћелија хематопоезе као значајан сегмент трансфузијске делатности“, чији су аутори Кристијан Наумовски, Табита Миловановић, Слађана Ерцег, проф. др Зорана Будаков Обрадовић, мр сц. мед. Здравко Гулан и др Ванеса Убавин Кривошија.

Овај рад обрађује значај банке матичних ћелија хематопоезе као важног сегмента савремене трансфузијске делатности, са посебним освртом на улогу организованог прикупљања, обраде, чувања и доступности матичних ћелија за потребе лечења.

Учешће медицинских и лабораторијских техничара, заједно са лекарима и фармацеутима Завода, посебно је значајно јер потврђује важност мултидисциплинарне сарадње у свакодневној трансфузијској пракси, унапређењу стручних поступака и очувању високог нивоа квалитета здравствених услуга.

Континуирани стручни развој и међународна сарадња

Учешће запослених Завода за трансфузију крви Војводине на 8. конгресу трансфузиолога Србије представља значајан допринос размени стручних и научних знања, представљању искустава из свакодневне праксе и праћењу савремених достигнућа у трансфузијској медицини.

Конгресу је присуствовала и др Катарина Шунтић, доктор медицине у Одељењу за давалаштво крви Завода, у циљу стручног усавршавања, праћења савремених достигнућа у трансфузијској медицини и размене стручних искустава. Њено учешће представља део континуираног profesionalnog развоја здравствених радника Завода и унапређења знања neophodnih за квалитетно и безбедно спровођење трансфузијске делатности.

Посебну вредност представља заступљеност различитих profesionalnih профила, од лекара специјалиста и универзитетских наставника до фармацеута, медицинских и лабораторијских техничара, чији заједнички рад доприноси развоју и унапређењу свих сегмената трансфузијске делатности.

Активно учешће представника Завода у научним и организационим телима Конгреса, као и њихова заступљеност у предавачком, стручном и постер-програму, потврђују висок ниво profesionalne ангажованости запослених, континуитет стручног усавршавања и опредељеност установе ка примени савремених медицинских знања и стандарда.

Завод за трансфузију крви Војводине наставља да подржава стручни и научни развој својих запослених, унапређује сарадњу са домаћим и међународним здравственим и научним институцијама и подстиче размену знања и искустава, са циљем даљег унапређења квалитета трансфузијске медицине, безбедности добровољних давалаца крви и сигурности трансфузијског лечења пацијената.