1. I Selekcija davalaca i prikupljanje krvi
  2. II Obrada krvi i priprema komponenti krvi
  3. III Testiranje krvi i kontrola kvaliteta
  1. IV Završna provera, obeležavanje, sledljivost i izdavanje komponenti.
  2. V Čuvanje, skladištenje, distribucija i izdavanje krvi i komponenti krvi

Selekcija davalaca i prikupljanje krvi

Prva faza počinje dolaskom dobrovoljnog davaoca krvi u Zavod ili na organizovanu akciju davanja krvi. U toj etapi obavljaju se prijem, identifikacija, popunjavanje upitnika, razgovor sa lekarom, procena opšteg zdravstvenog stanja, osnovni pregled i sama donacija krvi. Smisao ove faze nije samo da krv bude uzeta, već da to bude urađeno bezbedno, pod stručnim nadzorom i u skladu sa propisanim medicinskim kriterijumima za davaoca i za budućeg primaoca krvi. Zakon o transfuzijskoj medicini u Srbiji izričito propisuje da davaoci krvi i komponenti krvi mogu biti zdrava lica od 18 do 65 godina starosti — davaoci krvi za komponente afereznom procedurom od 18 do 60 — za koja je lekar pregledom utvrdio da ne postoje medicinski razlozi koji bi mogli ugroziti zdravlje davaoca ili primaoca.

Ova faza je od presudnog značaja zato što bez pravilne selekcije davaoca nema bezbedne krvi. Tu se istovremeno štiti zdravlje osobe koja daje krv i buduća sigurnost transfuzije. U praksi, to znači da davanje krvi nije samo čin volontiranja, već medicinski kontrolisan postupak u kome svaki korak ima svoju stručnu svrhu. Uz samu donaciju uzimaju se i uzorci za laboratorijska ispitivanja koja slede u narednim fazama.

Obrada krvi i priprema komponenti krvi

Druga faza obuhvata obradu krvi, odnosno pripremu komponenti krvi. Savremena transfuzijska medicina ne zasniva se na rutinskoj upotrebi cele krvi, već na tome da se iz jedne jedinice donirane krvi izdvoje komponente koje su bolesniku zaista potrebne. U toj fazi iz pune krvi nastaju eritrocitne komponente, plazma, trombociti, krioprecipitat, a prema organizaciji rada i tehnologiji ustanove i druge komponente ili produkti namenjeni kliničkoj primeni.

Ovaj korak je od ključnog značaja zato što omogućava racionalnu i ciljanu primenu krvi. Pacijentu najčešće ne treba „sve odjednom“, već određeni deo krvi koji odgovara njegovom stanju — na primer eritrocite kod anemije ili gubitka krvi, trombocite kod rizika od krvarenja ili plazmu kada je potrebno nadoknaditi faktore koagulacije. Upravo zato komponentna obrada predstavlja osnov savremene transfuzijske medicine i jedan je od najvažnijih stručnih zadataka Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine.

Testiranje krvi i kontrola kvaliteta

Treća faza je laboratorijsko testiranje krvi i komponenti krvi, kao i kontrola njihovog kvaliteta i sigurnosti. Krv davaoca se podvrgava serološkom i imunohematološkom testiranju. U skladu sa zakonom Republike Srbije, svaka prikupljena jedinica krvi i komponenta krvi mora biti testirana najmanje na ABO i RhD krvnu grupu, skrining klinički značajnih antitela, kao i na HIV, hepatitis B, hepatitis C i sifilis. Zakon takođe propisuje i NAT testiranje za prve tri navedene infekcije, u cilju dodatne bezbednosti krvi i komponenti krvi.

Ova faza predstavlja jednu od najosetljivijih tačaka celog procesa. Tek kada laboratorijske analize potvrde da su krv i komponente krvi bezbedne i kada se proveri da ispunjavaju zahteve kvaliteta, može se razmišljati o njihovom puštanju u dalji tok rada. To znači da krv nije „spremna“ odmah po uzimanju, već tek pošto prođe strogo definisanu stručnu i laboratorijsku proveru. U tom smislu laboratorija nije pomoćni segment rada Zavoda, već jedan od njegovih centralnih stubova.

Završna provera, obeležavanje, sledljivost i izdavanje komponenti

Četvrta faza obuhvata objedinjavanje svih rezultata, završnu proveru, obeležavanje komponenti i njihovo formalno odobrenje za izdavanje. To je korak u kome se povezuju podaci o davaocu, podaci o donaciji, rezultati svih laboratorijskih analiza, podaci o vrsti i karakteristikama komponenti, kao i informacije o uslovima čuvanja i roku upotrebe. Svaka komponenta tada poseduje svoj odgovarajući bar kod, oznaku o vrsti produkta, urađenim testovima, uslovima čuvanja i roku upotrebe, kao i sledljivost u informacionom sistemu.

Ovaj korak je mnogo više od tehničkog lepljenja nalepnica na produkte. Reč je o završnoj internoj validaciji kojom se potvrđuje da komponenta ispunjava zahteve kvaliteta i sigurnosti i da može ući u sistem čuvanja i distribucije. U savremenoj transfuzijskoj medicini obeležavanje, informatička obrada i sledljivost imaju izuzetnu važnost, jer omogućavaju kontrolu svake jedinice krvi kroz ceo njen životni ciklus. Upravo zahvaljujući tome moguće je brzo reagovati u slučaju bilo kakve sumnje, neželjenog događaja ili potrebe za povlačenjem određene jedinice.

Čuvanje, skladištenje, distribucija i izdavanje krvi i komponenti krvi

Peta i završna faza obuhvata čuvanje, skladištenje, distribuciju i izdavanje krvi i komponenti krvi. Kada prođu sve prethodne korake, gotove komponente se raspoređuju prema vrsti, roku trajanja i uslovima čuvanja. Svaka komponenta mora se čuvati po tačno definisanim parametrima i organizacionim uslovima i kao takva je spremna za izdavanje zdravstvenim ustanovama i bolničkim bankama krvi prema medicinskim potrebama i pravilima distribucije. Zakon o transfuzijskoj medicini precizno propisuje obaveze obezbeđivanja uslova za čuvanje, prevoz i distribuciju krvi i komponenti krvi.

Ovom fazom završava se put krvi kroz Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, ali ne i njena medicinska namena. Tek po izdavanju komponenta ulazi u klinički deo transfuzijskog lanca, gde se primenjuje kod pacijenata prema strogo definisanim kliničkim procedurama. Zato je važno razumeti da Zavod ne „samo uzima i čuva krv“, već obavlja složen i visoko odgovoran proces kojim krv od dobrovoljne donacije postaje bezbedan i namenski pripremljen biološki lek.

Precizno rečeno, put krvi kroz naš Zavod obuhvata više osnovnih i međusobno povezanih koraka: selekciju davalaca, prikupljanje donirane krvi, obradu i pripremu komponenti krvi, laboratorijsko testiranje, kontrolu kvaliteta, te završnu proveru sa obeležavanjem i sledljivošću, odnosno distribuciju i izdavanje krvnih komponenti. Upravo niz ovih strogo kontrolisanih faza omogućava da krv, kao dragocen i nezamenljiv lek, bezbedno stigne do pacijenta kome je potrebna.