Odeljenje za testiranje davalaca krvi

Šef Odeljenja za testiranje davalaca krvi

  • Prim. dr Mirjana Krga Milanović Doktor medicine specijalista u transfuziologiji šef Odeljenja za testiranje krvi Službe za prikupljanje krvi, testiranje, proizvodnju produkata od krvi i dijagnostičkih sredstava
    Biografija

Laboratorija za testiranje krvnih grupa i skrining antitela

Osnovna delatnost Laboratorije za testiranje krvnih grupa i skrining antitela obuhvata određivanje krvno-grupne pripadnosti u ABO sistemu, utvrđivanje prisustva RhD antigena, određivanje Rh fenotipa, određivanje ostalih značajnih krvno-grupnih antigena, kao i otkrivanje prisustva klinički značajnih antitela i njihovu identifikaciju.

Sva testiranja obavljaju se automatizovano, uz poštovanje standarda sigurnosti i kvaliteta. Nakon obavljenog testiranja, sve jedinice krvi davalaca kod kojih nije utvrđeno prisustvo klinički značajnih antitela, kao i jedinice koje su usaglašene u ABO/RhD sistemu, odobravaju se za terapijsko korišćenje.

Više o krvnim grupama možete pročitati ovde.Krvne grupe su genetski određene biološke karakteristike koje se nasleđuju i nepromenljive su tokom života. Do sada je otkriveno preko 600 antigena na eritrocitima, koji su svrstani u preko 30 krvno-grupnih sistema. Među krvno-grupnim sistemima klinički je najznačajniji ABO krvno-grupni sistem. U ABO krvno-grupnom sistemu postoje četiri krvne grupe: A, B, AB i O. Njih određuje struktura šećera na eritrocitima.

Krvnu grupu A definiše prisustvo specifičnog šećera N-acetil-galaktozamina, dok krvnu grupu B definiše prisustvo D-galaktoze. Kod krvne grupe O ove strukture šećera nedostaju, a kod krvne grupe AB oba šećera su prisutna na eritrocitima. Kod ljudi se prirodno stvaraju antitela protiv ABO krvne grupe čije antigene ne poseduju. U beloj populaciji najzastupljenija je krvna grupa O. U populaciji na teritoriji Republike Srbije najzastupljenija je krvna grupa A.

Sledeći po značaju je Rh krvno-grupni sistem, a najznačajniji antigen ovog sistema označen je kao D. U zavisnosti od toga da li je ovaj antigen prisutan na eritrocitima ili ne, osobe se dele na RhD pozitivne i RhD negativne. U našoj populaciji 85% osoba ima D antigen i označene su kao RhD pozitivne, dok je 15% osoba bez D antigena označeno kao RhD negativno.

Određivanje ABO i RhD krvne grupe kod davalaca i primalaca krvi, odnosno krvnih komponenti, osnovni je preduslov za bezbednu primenu krvi. Za transfuziju krvi neophodno je pacijentu uvek primeniti kompatibilnu krv. Osobe O RhD negativne smatraju se opštim davaocima eritrocita, a osobe AB RhD pozitivne smatraju se opštim primaocima eritrocita.

Laboratorija za imunoserološko testiranje markera transfuzijom prenosivih bolesti kod davalaca krvi

Osnovna delatnost Laboratorije za imunoserološko testiranje markera transfuzijom prenosivih bolesti kod davalaca krvi obuhvata testiranje uzoraka krvi dobrovoljnih davalaca serološkim skrining testovima na prisustvo markera četiri transfuzijom prenosive infekcije — TPI: hepatitisa tipa B, hepatitisa tipa C, HIV-a i sifilisa.

Testiranje uzoraka krvi dobrovoljnih davalaca molekularnom tehnikom — NAT — na prisustvo virusa HBV, HCV i HIV obavlja se u Institutu za transfuziju krvi Srbije.

Sva testiranja obavljaju se automatizovano, uz poštovanje standarda sigurnosti i kvaliteta. Nakon obavljenog testiranja, jedinice krvi svih davalaca čiji je rezultat testiranja na prisustvo markera ili uzročnika TPI negativan odobravaju se za terapijsko korišćenje. Na ovaj način se za svakog pacijenta obezbeđuje sigurna krv i sprečavaju posttransfuzijske infekcije, odnosno virusni hepatitis B, virusni hepatitis C, HIV infekcija i sifilis.

Davaoci krvi čiji rezultati upućuju na sumnju na postojanje neke od transfuzijom prenosivih infekcija upućuju se na kliničko ispitivanje. Na ovaj način se, ranim otkrivanjem infekcije, brine i o zdravlju davalaca krvi.

Više o bolestima koje se mogu preneti transfuzijom krvi i komponentama krvi možete pročitati ovde.

Preko 20 različitih infektivnih agenasa može se preneti putem krvi. Svetska zdravstvena organizacija predložila je da se četiri transfuzijom prenosive bolesti — hepatitis tipa B, hepatitis tipa C, HIV i sifilis — obavezno testiraju kod svih davalaca krvi.