OSNOVNA PITANJA
Ko može da daje krv ?
Sve zdrave osobe muškog i ženskog pola stare 18- 65 godina, ukoliko se utvrdi, posle laboratorijskog i lekarskog pregleda, da zadovoljavaju medicinske kriterijume.
Ko ne može da daje krv ?
Lica za koja lekar utvrdi da boluju od akutnih i izvesnog broja hroničnih oboljenja kod kojih bi davanje krvi ugrozilo njihovo zdravlje ili zdravlje primaoca krvi.
Da li je davanje krvi korisno ?
Da! Omogućava lečenje obolelih i povređenih. Pomaže davaocu da stekne uvid u svoje zdravstveno stanje. Sam čin davanja daje subjektivni osećaj vedrine.
Koja količina krvi može da se daje ?
Prosečna odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne težine i može dati trinaesti deo od ukupne količine. Primer: osoba koja ima 70 kg i oko 5 do 5,5 litara krvi može dati do 450 ml krvi.
Za kije vreme se data krv nadoknadi u organizmu ?
"Tečni" deo krvi nadoknadi se za tridesetak minuta, a ćelijski elementi za 30 do 60 dana. Najsporije se nadoknađuje gvožđe koje ulazi u sastav crvenih krvnih zrnaca. Zato je razmak između dva davanja 3 do 4 meseca.
Kako se ponašati posle davanja krvi ?
Uobičajeno, kao i pre davanja krvi. Pored unosa dovoljno tečnosti uobičajena ishrana i fizičke aktivnosti. Posle davanja krvi ne treba pušiti 2 sata. Preporučuje se osobama koje se profesionalno bave opasnim poslovima (rad na visini, vožnja) da tog dana ne rade.
Da li je davanje krvi bolno ?
Ne. Krv se daje iz vene u pregibu lakta i bolan je samo ubod igle. U odnosu na ukupan značaj i čin davanja bol je zanemarljiv i trenutan.
Da li postoje komplikacije u vzi sa davanjem krvi ?
Visoko stručan i obučen kadar obezbeđuje maksimalnu sigurnost davaocu. Celokupan materijal za uzimanje krvi je sterilan i za jednokratnu upotrebu.
Da li je višestruko davanje krvii opasno ?
Nije! Višestruko davanje krvi ne dovodi do povećanja ili gubljenja težine, ne povećava niti smanjuje apetit, ne smanjuje niti povećava radnu sposobnost.
Kako se krv može davati ?
Osim glavnog i najčešće zastupljenog davanja cele krvi pojedini davaoci opredeljuju se za posebne načine davanja postupkom citafereze i plazmafereze, uz pomoć specijalnih aparata.
Davaoci plazme mogu se imunizovati određenim vakcinama (sa odgovarajućim antigenima) i dati plazmu omogućavajući pripremanje specifičnih gama-globulina.
Šta je to autotransfuzija ?
Davalac i primalac krvi su ista osoba. Krv može, pod određenim uslovima, da bude uzeta i vraćena istoj osobi (autologna transfuzija), npr. u toku ili posle operacije.
Šta je to eksangvinotransfuzija ?
Eksangvinotransfuzija je izmena veće količine krvi npr. zamena krvi tek rođenoj bebi zbog nagomilavanja štetnih produkata u krvi.
Zašto se izdvajajukomponente krvi ?
Danas se mali procenat krvi korisiti kao cela krv jer je moguće posebnim postupcima krv separisati (razdvojiti) na delove i pacijentu dati samo onaj deo (komponentu) koja mu nedostaje. Takvo lečenje je efikasnije, jeftinije i sa manje rizika, a ostale komponente krvi mogu se dati drugim bolesnicima.
Kako se krv "konzerviše" tj.čuva ?
Krv se čuva u specijalnim plastičnim kesama u koje je uzeta. U kesama se nalazi odgovarajuća količina rastvora koji, pri odgovarajućoj temeperaturi (+4°C), omogućava čuvanje krvi 35 dana pa i duže.
Šta se kontroliše u krvi davaoca ?
Za svaku jedinicu krvi obavezno se kontroliše: krvno-grupna pripadnost, prisustvo neregularnih antitela, markeri bolesti koje se mogu preneti putem transfuzije krvi (žutica B i C, AIDS-a (SIDA), sifilis).
Da li se davaoci krvi mogu inficirati davanjem krvi ?
Ne. Sav pribor koji se koristi za prikupljanje krvi je sterilan, koristi se samo jednom i baca se posle upotrebe.
Da li postoji veštačka krv ?
Eksperimentalni radovi u ovoj oblasti i dalje se vrše. Zamenici plazme postoje i koriste se u određenim situacijama, mada su ograničenog dejstva. Zamenici krvnih elemenata (fluokarboni) nemaju sve zadovoljavajuće osobine potrebne za obavljanje funkcija jedne crvene krvne ćelije.
Koliko košta krv ?
Krv vredi koliko i život koji je tom krvlju spašen. Krv kao i život nema cenu!
Rad transfuzioloških službi u celom svetu je skup (pribor za uzimanje krvi, aparati za testiranje i procesiranje i dr.) i predstavlja opterećenje za zdravstvene fondove ali je uslov za što sigurniju i bezbedniju primenu krvi.