Tuesday the 18th - - Joomla 3.9 Templates

OSNOVNA PITANJA

Ko može da daje krv ?

Sve zdrave osobe muškog i ženskog pola stare 18- 65 godina, ukoliko se utvrdi, posle laboratorijskog i lekarskog pregleda, da zadovoljavaju medicinske kriterijume.

Ko ne može da daje krv ?

Lica za koja lekar utvrdi da boluju od akutnih i izvesnog broja hroničnih oboljenja kod kojih bi davanje krvi ugrozilo njihovo zdravlje ili zdravlje primaoca krvi.

Da li je davanje krvi korisno ?

Da! Omogućava lečenje obolelih i povređenih. Pomaže davaocu da stekne uvid u svoje zdravstveno stanje. Sam čin davanja daje subjektivni osećaj vedrine.

Koja količina krvi može da se daje ?

Prosečna odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne težine i može dati trinaesti deo od ukupne količine. Primer: osoba koja ima 70 kg i oko 5 do 5,5 litara krvi može dati do 450 ml krvi.

Za kije vreme se data krv nadoknadi u organizmu ?

"Tečni" deo krvi nadoknadi se za tridesetak minuta, a ćelijski elementi za 30 do 60 dana. Najsporije se nadoknađuje gvožđe koje ulazi u sastav crvenih krvnih zrnaca. Zato je razmak između dva davanja 3 do 4 meseca.

Kako se ponašati posle davanja krvi ?

Uobičajeno, kao i pre davanja krvi.  Pored unosa dovoljno tečnosti uobičajena ishrana i fizičke aktivnosti. Posle davanja krvi ne treba pušiti 2 sata.  Preporučuje se osobama koje se profesionalno bave opasnim poslovima (rad na visini, vožnja) da tog dana ne rade.

Da li je davanje krvi bolno ?

Ne. Krv se daje iz vene u pregibu lakta i bolan je samo ubod igle. U odnosu na ukupan značaj i čin davanja bol je zanemarljiv i trenutan.

Da li postoje komplikacije u vzi sa davanjem krvi ?

Visoko stručan i obučen kadar obezbeđuje maksimalnu sigurnost davaocu. Celokupan materijal za uzimanje krvi je sterilan i za jednokratnu upotrebu.

Da li je višestruko davanje krvii opasno ?

Nije! Višestruko davanje krvi ne dovodi do povećanja ili gubljenja težine, ne povećava niti smanjuje apetit, ne smanjuje niti povećava radnu sposobnost.

Kako se krv može davati ?

Osim glavnog i najčešće zastupljenog davanja cele krvi pojedini davaoci opredeljuju se za posebne načine davanja postupkom citafereze i plazmafereze, uz pomoć specijalnih aparata.

Davaoci plazme mogu se imunizovati određenim vakcinama (sa odgovarajućim antigenima) i dati plazmu omogućavajući pripremanje specifičnih gama-globulina.

Šta je to autotransfuzija ?

Davalac i primalac krvi su ista osoba. Krv može, pod određenim uslovima, da bude uzeta i vraćena istoj osobi (autologna transfuzija), npr. u toku ili posle operacije.

Šta je to eksangvinotransfuzija ?

Eksangvinotransfuzija  je izmena veće količine krvi npr. zamena krvi tek rođenoj bebi zbog nagomilavanja štetnih produkata u krvi.

Zašto se izdvajajukomponente krvi ?

Danas se mali procenat krvi korisiti kao cela krv jer je moguće posebnim postupcima krv separisati (razdvojiti) na delove i pacijentu dati samo onaj deo (komponentu) koja mu nedostaje. Takvo lečenje je efikasnije, jeftinije i sa manje rizika, a ostale komponente krvi mogu se dati drugim bolesnicima.

Kako se krv "konzerviše" tj.čuva ?

Krv se čuva u specijalnim plastičnim kesama u koje je uzeta. U kesama se nalazi odgovarajuća količina rastvora koji, pri odgovarajućoj temeperaturi (+4°C), omogućava čuvanje krvi 35 dana pa i duže.

Šta se kontroliše u krvi davaoca ?

Za svaku jedinicu krvi obavezno se kontroliše: krvno-grupna pripadnost, prisustvo neregularnih antitela, markeri bolesti koje se mogu preneti putem transfuzije krvi  (žutica B i C, AIDS-a (SIDA), sifilis).

Da li se davaoci krvi mogu inficirati davanjem krvi ?

Ne. Sav pribor koji se koristi za prikupljanje krvi je sterilan, koristi se samo jednom i baca se posle upotrebe.

Da li postoji veštačka krv ?

Eksperimentalni radovi u ovoj oblasti i dalje se vrše. Zamenici plazme postoje i koriste se u određenim situacijama, mada su ograničenog dejstva. Zamenici krvnih elemenata (fluokarboni) nemaju sve zadovoljavajuće osobine potrebne za obavljanje funkcija jedne crvene krvne ćelije.

Koliko košta krv ?

Krv vredi koliko i život koji je tom krvlju spašen. Krv kao i život nema cenu!

 

Rad  transfuzioloških službi u celom svetu je skup (pribor za uzimanje krvi, aparati za testiranje i procesiranje i dr.) i predstavlja opterećenje za zdravstvene fondove ali je uslov za što sigurniju i bezbedniju primenu krvi.